Napokon verujem u andjele. Vreme je da vreme radi za mene, a ne za vecnost; s vecnoscu cu lako! Osim toga, ja sam opora , besramna i zazorna kucka , no nedovoljno pametna, snalazljiva i inspirativna. Kako se onda snaci sa Andjelom? Pa, dobro je i sto sam ga prepoznala. Ponekad je andjeo, ponekad stena sa planine, kamen u okeanu, umrljano lice bojama koje mu ne pristaju, ponekad je Beli Crnac, ponekad predje u savrsenstvo Apsoluta. Menja taj oblike i stanja, zbog toga ga i volim, otuda mu izvire sva cvrstina! Imam samo jos jedan zadatak pred sobom: posto ja ne mogu u njegovu stvarnost, (zasad) - pokusavam ga smestiti u prostor, da bih ga dodirivala i mislila; a nastojim i prostor\vreme prilagoditi njemu, ne bih li ga zaokruzila. Ako nije uman, manje ce boleti. Ako je vanvremenski, mogu mu posvetiti Pesmu i jedino Ep! Ako je vanprostoran, postacemo misleca bica koja lebde u svemiru izmedju apsolutne nule i crne rupe! Eto me na culnom putovanju. Necu menjati ni sebe ni njega. Pokusavam bozanstvu pribliziti mentalnu, pa i sexualnu taktilnost, a sebe provesti kroz vrata iza kojih nastupa mentalna hijena. Ok. Promenljivi i krhki. Krotki i dogmatski. Tvrdi, teski , somotasti , laki ili sasvim ostri. Izmenicu ko zna koliko kategorija i pojmova. On je zavrsen i potpun; on je a priori savrsenstvo. Ja ga volim i pokusacu verovati u uzajamnost intenzivnih krajnosti.
<< Iz neobjavljenih rukopisa >>
<< Aleksandra Amerina Klajn - Beli čovek... >>
